SAMOPOUZDANJE

Teško se gradi, a lako se gubi.
Jednostavno rečeno – SAMOPOUZDANJE.
Svi se mi u životu osjećamo nesigurno i to nebrojeno puta.Razloga ima više.Može biti da u sebi nosite određeni strah koji vas blokira na putu ka samopouzdanom stavu o životu.Neki su pretrpjeli teške životne periode.Ljubomora, zavist i mržnja takođe narušavaju samopouzdanje i vašu emocionalnu snagu.Ne smijete nikoga mrziti, naprotiv blagoslovite cijeli svijet i sve ljude oko sebe.Radujte se tuđem uspjehu i onda će i vaš trud i zalaganje biti cijenjeni.A kada je riječ o strahu,oštro mu se suprotstavite.Naime, svjetski psiholozi kažu da je najbolji način da se oslobodimo straha, taj da se sa njim direktno suočimo.Učinite ono čega se plašite i strah će zauvijek nestati.Vjerujte ovo je potpuno tačna tvrdnja, koju sam lično isprobao.
Ispričaću vam :
Kada su me poslali na jedan zadatak,dok sam radio kao novinar na televiziji, zadesio me zadatak koji sam trebao obaviti ali na petom spratu zgrade.Da ne bi išli pješice, kolega i ja smo ušli u lift, i nakon par minuta lift se zaglavio i stao između dva sprata.Mislim da mi je to bilo najneprijatnije i najstresnije iskustvo u životu.Hvatala me panika i strah.Jedva sam se smirio.Anksioznost me je počela savladavti, ali u zadnjem trenutku kolega je odglavio lift i nastavili smo dalje.Od tada je mojoj podsvijetsi ostala urezana strahovita slika lifta, tako da sam ga se dugo plašio, i često sam išao stepenicama samo da ne bi ušao u lift znbog straha.
Kada sam čuo za savjet da se sa strahom trebamo sresti oči u oči, odlučio sam pokušati.Moj novi posao bio je u zgradi na šestom spratu.Dugo sam se dvoumio da li da uđem u lift ili ne.Bio sam hrabar i čak sam ušao u veliki lift.Suočio sam sam sa strahom direktno i savladao ga tako da se više ne pojavljuje, a ja sada slobodno i mirno koristim lift i blagosiljam ga zbog toga što me prevozi na željeni sprat.Ukoliko i dalje osjećate strah, pomislite na nekoga dragog ili nešto lijepo, jer ako budete konstantno iščekivali šta će biti, sve ukazuje na to da ćete privući neželjenu neprijatnost.Dakle krenite samo hrabro i savladajte sve svoje strahove.

„NEKA MJESTO STRAHA U VAŠEM SRCU ZAMJENE LJUBAV I SLOBODA“

Do nedostatka samopouzdanja dolazi uslijed prevelikih očekivanja u životu.Često se desi da oni koji nešto očekuju, na kraju to ne dobiju, pa padaju u letargiju i ne žele ići naprijed.To je pogrešan izbor.Život je sastavljen od uspona i padova, to je neminovno.Iako deset puta padnete, ustanite i krenite dalje.Ako stotinu puta padnete, odmah se dignite kao da ništa nije bilo, jer je najvažnije poslije svakoga pada USTATI I NASTAVITI DALJE.

„VI TO ZASLUŽUJETE“

Ako vam se javi osjećaj bezizlaznosti iz problematične situacije, ako vas muči osjećaj krivice, neuspjeha, i ako mislite da vam se srušio cijeli svijet, pogledajte u nebo, osjetite Božansku energiju, udahnite duboko vazduh i zamolite Boga da vam prosvijetli put.I zapamtite :

„ONAJ KOJI VJERUJE, TAJ SREĆU NALAZI“
Čim nam nešto ne polazi za rukom da učinimo, okrivljujemo druge, ne shvatajući da sami snosimo odgovornsot za sve što nam se dešava.Svaki čovjek je kovač svoje sudbine, i ako taj točak sudbine slučajno skrene u neželjenom smjeru, mi ga možemo vratiti i preusmjeriti na svijetliju putanju.Potrebna je samo jaka volja i vjera i sve će nam biti dobro.Ne dozvolite da depresivne misli zauzimaju mjesto u vašoj beskonačnoj podsvijesti.I kada vam je najteže zahvaljujte se Bogu jer sve što nam se dešava ima svoj razlog.Iz svega negativnog izvucite nešto pzitivno.Zapamtite :

„POSLIJE KIŠE, UVIJEK SUNCE IZLAZI“

Nije sve tako crno, kao što izgleda.Ostavite brige po strani, ne nervirajte se i ne naprežite.Stanite mirno pred ogledalo i vježbajte na sljedeći način :

„FIKSIRAJTE SVOJ POGLED NA TAČKU IZMEĐU OBRVA.NEMOJTE POMJERATI TREPAVICE.NEKA VJEŽBA TRAJE POLA MINUTE, ZATIM SE MINUT ODMORITE, I ONDA ISTO UČINITE ALI NEKA VJEŽBA TRAJE MINUT ILI DVA“

Nakon izvjesnog vremena, primjetićete kako se osjećate sigurnije i slobodnije.Vaše će samopouzdanje rasti i biti na visokom nivou.Uz ovu vježbu moći ćete kontrolisati vlastite emocije.Ovo je vježba koju je u svojoj visoko tiražnoj knjizi „MOĆ VOLJE“ iznio francuski pisac Pol Žago.

Kako je meni bila, a i danas je od velike koristi, od srca Vam je preporučujem, kako bi se oslobodili anksioznih stanja i razarajućih misli.

„VI STE VELIČANSTVN IZRAZ ZDRAVE, SREĆNE I SMIRENE LIČNOSTI“

Citiramo i jedan dio iz knjige „MOĆ VOLJE“

„Psiha je ta od koje inteligencija i organizam primaju impulsiju koja im daje dinamiku, životnost i zračenje.Podići nivo psihičke energije i napregnuti se da u nju predano koncentrišem djelatnost, znači proširiti polje normalnih mogućnosti.Još više to znači osposobiti se za gospodarenje, unutar samog sebe i u spoljašnjem svijetu, nad brojnim neredima, otporima i preprekama koje se čine nesavladivim“.

Neophodno je da budete čvrsti i odlučni u svojoj borbi za očuvanje dragocjenog samopouzdanja, tako što ćete zauzeti stav koji neće dozvoliti spoljnim negativnim faktorima da poremete vašu psihičku stabilnsot.Ukoliko vas neko uporno pokušava iznervirati, mirno reagujte i sačuvajte svoju unutrašnju duhovnu moć, jer trpljenje je spas.

„KO VJERUJE, UVIJEK POBJEĐUJE“

MISAONA SNAGA

Siguran sam da se mnogi od vas često pitaju zbog čega su žrtve svakodnevnog neuspjeha, koji je razlog loših rezultata tokom školovanja, šta to izaziva depresivno raspoloženje koje ne dozvoljava protok pozitivne energije, zašto je siromaštvo sinonim vaše svakodnevnice, ko blokira priticanje ljubavi i poštovanja prema nama?
Ovo su pitanja koja muče milione ljudi širom svijeta, koji okupirani svakodnevnom trkom za materijalnim vrijednostima ne pridaju važnost duševnom bogatsvu koje posjeduje svaki čovjek na ovom svijetu, a koje mu je Bog podario samim rođenjem.Duhovne vrijednosti su izgubile nekadašnju moć, ali ne dozvolimo sebi da tu istu moć potpuno zgazimo pod noge.Hajde da nešto promjenimo već SADA.Neophodno je da svaki pojedinac učini po jedan korak, i tako sačuvamo duševni mir.Čemu vodi velika ovozemaljska „HAJKA NA NOVAC“ ? Odgovor je jednostavan, vodi ka narušavanju unutrašnjeg mira i spokoja.Ne želim da me pogrešno shvatite, da mrzim novac.Naprotiv, novac treba da cijenimo i poštujemo ali mu ne smijemo dozvoliti da upravlja našom ličnošću.Umjerenost u svemu je velika vrlina svakog čovjeka, tako da ne treba ni u čemu pretjerivati.Današnji tempo života je toliko brz, da mnogi od nas ne pamte kada su porodično ručali, otišli na izlet u prirodu ili učinili neko dobro djelo prema svom okruženju.Nema tih para kojima se može kupiti duhovni mir, zdravlje ili jedan topao zagrljaj voljenog lica ili prijatelja.Kada ćemo se osvjestiti u ovom svijetu u kojem se sve vrti oko novca?
Sigurno ne uskoro, ali vjera, ljubav i nada zadnje umiru, tako da sam ubjeđen da će mnogi shvatiti zbog čega su ovdje gdje jesu.Ovog trenutka podignite tamnu zavjesu svog uma koja vam ne dozvoljava da vas obasja beskrajna svjetlost, koja će vas usmjeriti na svijetliju putanju kroz ovo čudesno putovanje zvano ŽIVOT.
Sve što vam se dešava u životu dolazi iz vaše podsvjesti, i sve vaše misli ili želje će naći svoju materijalizaciju u svakodnevnom životu, stoga budite vrlo oprezni sa svojim mislima koje mogu biti OPASNE.Ovog trenutka postanite optimista, vjerujte u bolje sutra i živite život punim plućima.Znajte da svakom događaju prethodi misaona slika koju sami kreirate u glavi.Možda će se nekima činiti čudnim sve ovo što pišem, ali vjerujte da je 100 % tačno jer sam sve isprobao na sopstevnoj koži, što me je i podstaklo da svoja iskustva i znanje podjelim sa vama koji se trudite da kroz trnovit put prođete ne povrijeđeni.
Svi vi koji imate probleme u obavljanju svakodnevnog posla, ili nemate zdravu komunikaciju sa nadređenim, znajte da ste sami doprinjeli takvoj situaciji, i da se u jednom ćošku vaše podsvijesti krije korijen mržnje i ljubomore, koji ukoliko želite da prosperirate trebate što prije iščupati i na isto mjesto posijati sjeme mira, poštovanja i ljubavi, pa ćete i vi ubirati najukusnije plodove u životu.
Sada glasno izgovorite :

„OSLOBAĐAM SE MRŽNJE, BIJESA I LJUBOMORE.POTPUNO SAM SLOBODAN I USPJEŠAN U SVIM SEGMENTIMA ŽIVOTA“

Preusmjerite točak na svijetliju putanju, i maksimalno uživajte u svakom novom danu.Ako se često žalite na besparicu, razlog nedostatka novca je taj što svakodnevno prezirete pare, koje vam prijeko trebaju a do kojih teško dolazite.
Upamtite, sve što osuđujete, vratiće vam se sa duplim kamatama.Dakle vi niste nikakav sudija da sudite šta je dobro a šta ne, ko valja a ko ne valja.Vi ste poslati na ovaj svijet da istražite sve njegove draži, tako da je najbolje da blagosiljate svako novo jutro, svoj posao, ljude kojima ste okruženi, novac za koji se zalažete, pa ćete biti svjedoci opšteg zadovoljstva na svim poljima.Oslobodite se mržnje upravo sada jer i najmanji procenat mržnje može vas paralisati, tako da je važno oprostiti prvenstveno sebi sve što ste učinili a mislite da niste trebali, kao i onima koji su vas na bilo koji način povrijedili.Oprostite svima i onda će i Bog vama oprostiti i okrenuti vas na pravi put na kojem neće biti prepreka.
Još jednom vas upozoravam da ukoliko vam često nedostaje novac, potpuno iskorijenite svaku namjeru kojom ga osuđujete ili mrzite.Novčana cirkulacija je zbog osude blokirana, i ona je poput ljudskog faktora, ne želi biti u rukama onog koji je prezire.Okrenite list na pozitivnu stranu i sa velikim ubjeđenjem i smirenošću na glas izgovarajte sljedeću optimističnu rečenicu :

„VOLIM NOVAC I UVIJEK IMAM DOVOLJNO ZA SVE POTREBE.TROŠIM GA SA ZADOVOLJSTVOM, A ON MI SE VRAĆA STOSTRUKO UVEĆAN“

Potrebno je ovu rečenicu izgovarati svakodnevno u tri termina ujutro, popodne i pred spavanje.Udobno se smjestite u omiljeni položaj ali da vam kičma bude u pravilnoj poziciji, duboko dišite i prepustite se svojoj kreativnoj moći, a uspjeh će za sedam do deset dana i u vaš život doći.Budite uporni i obavezno PROBAJTE.

„Volite sebe i bićete voljeni“

„Cijenite sebe i bićete cijenjeni“

Svakog jutra kada se probudite, od srca zahvalite Bogu što vam je podario još jedan divan dan, koji će biti poseban, bez obzira kakve vas obaveze očekuju.Kažite na glas :

„Gospode Isuse sine Božiji hvala ti što si me milošću svojom čuvao protekle noći, i što si mi poklonio još jedan dan života“

Zatim poželjno je da se malo protegnete, uradite nekoliko vježbi istezanja, čisto da bi vam krv procirkulisala.Možete pospremiti sobu ukoliko ne žurite nigdje.
Onda stanite pred ogledalo i sebi kažite :

„VOLIM TE „
„TI SI VRIJEDAN POŠTOVANJA I LJUBAVI“
„TI SI SREĆAN I BEZBJEDAN“

Svakodnevno upražnjavajte ovaj jutarnji ritual sa velikom pažnjom i ličnim ubjeđenjem, pa ćete se osjećati presrećno, smireno i spremno za nove izazove koji vas očekuju u toku dana.Može se desiti da rezultat izostane, ali opet iako do toga dođe, znajte da se niste pridržavali savjeta i pokušajte pronaći odgovor na pitanje u čemu ste pogriješili?
Naravno ne dozvolite sebi da napravite grešku, jer ćete otežati proces iscjeljenja. S R E T N O

Stress urnebes !!!

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na štetne faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.
Svaki organizam reaguje na štetne faktore iz okruženja specifičnim reakcijama koje su adekvatne karakteru štetnog faktora, ali i stres reakcijom koja je istovetna za sve štetne faktore. Stres reakcija je uglavnom neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup simptoma te se naziva i opšti adaptacioni sindrom.
Organizam izložen stresu reaguje u tri faze:
faza alarma-šoka- kada se organizam suočava sa štetnim faktorom
faza rezistencije - kada organizam pruža otpor štetnom faktoru pokušavajući da uspostavi ravnotežu
faza iscrpljenosti - kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i "prepušta" mu se
Ukoliko je čovek kontinuirano izložen stresu ili ukoliko je njemu često izložen dolazi do poremećaja u funkcionisanju organizma što uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti kao što su hipertenzija, čir na dvanaestopalačnom crevu ili želucu...
Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni. Tako, to mogu biti materijalni faktori: hladnoća, toplota, buka, vibracije, otrovi ili nematerijalni faktori: velika odgovornost, poremećeni međuljudski odnosi...

Kako smanjiti napetost ?

Svi se mi susrećemo sa stresom svakog dana. Praktično stres je neizbežan, a ukoliko patite od nekog anksioznog poremećaja, odlično znate da je povećani stres jedan od čestih uzroka ovakvih poremećaja. Verovatno znate i to da je potrebno da radite na smanjenju stresa što je više moguće, ili bar da menjate odnos prema stresu, kako ga lakše podnositi i slično...
Minimiziranje stresa ili smanjenje stresa na određenu, prihvatljivu normu je zaista nešto na čemu bi trebalo da radite iz dana u dan. Pojačani stres vodi u razne psihičke devijacije, i može imati razne negativne efekte na vas. Pojačani stres jeste jedan od glavnih okidača paničnih napada, a vi ih ne želite, zar ne? Kod pojačanog stresa, veoma lako se aktivira tzv fight or flight mehanizam, koji priprema organizam na neku opasnost.
Kao što znate, postoji mnogo uzroka stresa, i ti uzroci variraju od osobe do osobe. Što je za vas uzrok stresa, za nekoga drugog ne mora biti, i obrnuto. Međutim neki od zajedničkih uzroka stresa jesu: loša organizacija vremena, loša fizička aktivnost, neredovna ishrana, nezadovoljstvo svojim poslom, nezadovoljstvo u ljubavnom životu, loš odnos sa drugim ljudima i slično.
Ok, svi znamo šta je stres, da vidimo šta vi možete da učinite da što više smanjite stres u svom životu:
Organizujte svoje vreme. Počnite svoja dan na vreme, nemojte spavati do kasno. Ako imate obaveze na poslu ili u školi, isplanirajte kada ćete raditi na svojim projektima, nemojte dozvoliti da kasnite.
Naučite da kažete NE drugima kada nemate dovoljno vremena da zadovoljite sve ljude. Mislite na sebe i svoje prioritete.
Bavite se nekom fizičkom aktivnošću. Naučno je dokazano da fizička aktivnost povoljno utiče na smanjenje stresa. Fizička aktivnost je apsolutno potrebna i to iz više razloga: održava vaš celokupan organizam u dobroj formi, reguliše krvni pritisak, povoljno utiče na vašu psihu, opušta vaše mišiće, takođe povoljno utiče na disanje. Možete za početak šetati svakog dana po malo, posle toga početi da trčite. Kasnije možete ići par puta nedeljno na plivanje, to je odličan izbor.
Jedite raznovrsnu i dobro probranu hranu. U vašoj ishrani treba biti što više voća, povrća, ribe i morskih plodova. Piletina je takođe dobra. Možete na sve to dodati neki multivitaminski dodatak. Imajte u vidu da multivitaminski suplementi ne mogu biti zamena za dobru ishranu, oni su samo dodaci ishrani.

Razmislite šta želite da ostvarite u životu i krećite se ka ostvarenju tog cilja iz dana u dan. Ovo je zaista bitno, potrebno je da imate neku motivaciju, nešto što će vas gurati i dodatno stimulisati da radite na sebi i napredujete. Ostvarite svoj san!
Ako postoji nešto u životu što vam smeta i ne sviđa vam se, uradite nešto po tom pitanju, inače se takva vrsta psihološkog stresa može nepotrebno nagomilavati u vama. Ako ne volite svoj posao, promenite ga, ili dajte sebi cilj da u budućnosti nađete posao koji se vama zaista sviđa. Ako imate sredstava, započnite svoj biznis.
Smejte se. Smejte se još. Smejte se još više. Kaže se da je smeh najbolji lek za stres. Znam da je ponekada teško nasmejati se kada vam je život u totalnom haosu, ali nekad vredi zastati za trenutak i pogledati na neke stvari iz drugačije perspektive. Kad vam naiđu neki problemi, probajte da im se nasmejete, kao da uopšte nije vredno brinuti o njima.
Ako trenutno niste u stanju da rešite neki problem, dajte sebi malo vremena da razmislite. Promenite temu o kojoj razmišljate, preusmerite misli, uradite nešto drugo, sve to u cilju da vam se um razbistri... Kada se kasnije vratite na svoj problem, obično vam bude lakše da ga rešite.
Slušajte muziku koja vas ispunjava, koja vas inspiriše, koja vas opušta. Muzika može biti odličan način da se opustite i da smanjite stres. Pustite muziku glasno ili tiho, kako god volite. Ako volite, pevajte ili igrajte uz muziku.
Pojednostavite stvari. Nekada je potrebno da zastanete i razmislite: Šta je najgore što vam se može desiti? Mi često umemo da preterujemo i previše koristimo svoju maštu, na taj način u svojoj glavi od sitnih problemčića mi stvaramo neke veoma velike probleme. U rešavanju svakog problema pokušajte da što više pojednostavite vaš pogled na celu stvar.

Šta je stres ?

Ako su stresni uzroci manjeg intenziteta i dovode do kratkih i blagih kontrolisanih poremećaja ravnoteže organizma, doživljavaju se kao prijatni. To je život pod optimalnim stresnim uzrocima. Oni podstiču normalan rast i razvoj ličnosti (emocionalni, intelektualni i dr). Međutim, kada su teškog i produženog dejstva i dovode do sloma mehanizama prilagođavanja sa mogućim narušavanjem zdravlja, postaju neprijatni. Prema tome, život bez stresa, u najširem smislu tog pojma, ne postoji. Stres nije bolest, ali je može uzrokovati. Da bi se uspešno zaštitio od stresa i izborio s njim, neophodno je da svaki čovek zna:
Naziv stres, potiče od engleske reči "Stress". Ona se koristi za opis simptoma koji se javljaju kada smo pod suviše velikim pritiskom, naprezanjem, naporom. Na taj način, označavamo efekte dugotrajnog delovanja raznih uzroka stresa na žive organizme. Delujući na čoveka izazivaju opštu nespecifičnu reakciju organizma na zahteve da se prilagodi izmenjenim uslovima unutrašnje i/ili spoljašnje sredine. Ova rekacija nazvana je sindromom opšteg prilagođavanja. Ovako definisan stres prolazi kroz tri stadijuma: 1. Stadijum alarma koji počinje od trenutka delovanja uzroka na koje organizam nije prilagođen; 2. Stadijum otpora u kojem se organizam prilagođava na nove uslove i 3. Stadijum iscpljenja u kome dolazi do sloma odbrambenih snaga organizma i mogućnosti pojave bolesti.
Šta dovodi do stresa?
Svi uzroci koji ozbiljno ugrožavaju i remete ravnotežu organizma izazivaju stres. Njihovo poreklo je biološke, psihološke i socijalne prirode. U češće uzroke stresa spadaju: gubitak ili smrt voljene osobe, loši međuljudski odnosi, nezaposlenost, loša organizacija vremena, dosada, loše zdravstveno stanje i drugo. Često je teško razlikovati psihološke od socijalnih uzroka, zbog čega ih nazivamo psihosocijalnim uzrocima stresa. Nazivaju se i životnim događajima (značajni i manje značajni). Ovi poslednji su problemi življenja. Brzo se razrešavaju. Ako se kumuliraju, dovode do posledica sličnih stresu. Stres zavisi od brojnih karakteristika ličnosti kao što su otpornost na stres ili ranjivost, uzrast, pol, obrazovanje, zanimanje, porodično i socijalno stanje i prilagođenost, ekonomsko i zdravstveno stanje, saznajne i emotivne karakteristike, psihološka organizacija ličnosti (odbrambeni mehanizmi), prethodna iskustva, samopouzdanje.
Šta utiče na tok i ishod stresa?
Stres podstiče pojačano lučenje hormona adrenalina i kortizola, koji pripremaju krvne sudove, srce i mišiće za pojačanu aktivnost. Ova reakcija "borbe ili bekstva" pomaže nam da se zaštitimo od moguće opasnosti tako što ćemo se suočiti s njom ili ćemo od nje pobeći. Količina hormona stresa može ostati povišena ako stres duže traje ili se često ponavlja, naša navika da i na najblaži stres reagujemo negativno. Duže prisustvo veće količine hormona stresa proizvodi mentalne i telesne simptome: ubrzan puls, brzo i plitko disanje, suva usta, znojenje, drhtanje, mršavljenje ili gojenje, poremećaje varenja, češće infekcije, plačljivost, glavobolju, teškoće sa koncentracijom, nervozu, poremećaje spavanja, teško donošenje odluka, jako izražen bes, osećanje brige i panike, strah od neuspeha i odbacivanja, osećaj izolovanosti, potištenost i dr.
Tok i ishod stresa zavisi od: a) Intenziteta stresnih uzroka; b) Uspešnosti suočavanja sa stresnim uzrocima, samopouzdanja, brze i realne procene stresnih uzroka i sopstvenih mogućnosti uspešnog prevazilaženja, predviđanja evolucije, kontrole sopstvenih emocija i reagovanja, brzog i primerenog suočavanja sa uzrokom stresa ili njeno izbegavanje, donošenje doslednog sprovođenja odgovarajućeg plana aktivnosti i dr. c) Psihološke i socijalne podrške i pomoći (toplo prihvatanje, razumevanje, iskazivanje simpatija, razvijanje osećanja sigurnosti, ispoljavanje solidarnosti, pomoć u vidu obaveštavanja i saveta, materijalne pomoći i dr.).
Koje su moguće posledice stresa?
Istraživanja pokazuju da je čak 75% oboljenja povezano sa stresom. Posledice stresa se pojavljuju u vidu poremećaja i oboljenja: a)Duševni poremećaji izazvani i udruženi sa stresom (akutna stresna reakcija, posttraumatski stresni poremećaj, reakcije prilagođavanja i dr.) i pogoršanje postojećih duševnih poremećaja; b)Psihosomatski poremećaji: povišen krvni pritisak, srčani i moždani udar, sindrom hroničnog umora i nadraženog creva, poremećaji varenja, gojaznost, migrena, infekcije, rak; autoimuna oboljenja, kod kojih imuni sistem napada ćelije sopstvenog organizma-reumatoidni artritis, neke vrste anemija, problemi sa plodnošću. c)Sociopatološke pojave: delinkvencija, kriminal, samobistva i ubistva, prostitucija, bolesti zavisnosti i dr..
Kakve mogućnosti zaštite od stresa postoje?
Prevencija - nismo uvek u mogućnosti da sprečimo dejstvo uzroka stresa, ali možemo promeniti svoju reakciju. U tom cilju neophodno je naučiti tehnike savladavanja stresa (opuštanje, vladanje sobom, organizovanje svoga vremena, podrška i pomoć i dr.), kako bismo sledeći put u stresu izabrali tehniku koja nam najviše odgovara.Tako se smanjuje količina hormona stresa i lakše je podneti šta nam život donosi. Imati u vidu faktore koji utiču na tok i ishod stresa. Lečenje - u savlađivanju stresa potrebno je preduzeti sledeće radnje: - utvrditi ko ili šta nam izaziva stres i kako reagovati - izbegavati uzroke stresa koji se mogu izbeći- primeniti tehnike koje pomažu u konstruktivnom reagovanju na uzroke stresa Ishrana - dok traje stres, organizam troši hranljive materije brže nego inače. To može dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato ih treba dopuniti ishranom ili dodacima.
Neophodno je: - jesti redovno i biti opušten tokom jela, - jesti namirnice bogate vitaminima A, B, C i E, flavonoidima, magnezijumom, selenom i dr. - smanjti uzimanje kofeina i alkohola, - jesti više voća, povrća i integralnih žitarica i dr. - svakodnevno uzimanje multivitaminsko-mineralnog preparata. Aromaterapija - primenjivati masažu (mi ili neko drugi) sa opuštajućim biljnim uljima, posebno vrata i ramena. Meditacija - umirujuće delovanje meditacije - osećanje smirenosti i usredsređenosti - može nam pomoći da se manje uživljavamo u uzroke stresa. Osnovne tehnike meditacije naučiti na kursu i svakodnevno meditirati. Opuštanje pomoću akupresure - pritiskati čvrsto palcem nekoliko puta po dva minuta na sledeće tačke: na nadlanici u udubljenju između palca i kažiprsta i u udubljenju na gornoj strani stopala između palca i sledećeg prsta pri sastavljanju kostiju. Druge terapije - savetnik ili psihoterapeut može pomoći u savladavanju stresa i ispitivanju razloga težine izlaska s njim na kraj. Akupunktura, fizičke vežbe, refleksoterapija i manipulacija telom (npr. tai či, masaža, joga) mogu da ublaže tegobe povezane sa stresom. Neophodno je svakodnevno polučasovno vežbanje koje ublažava stres «sagorevanjem» hormona stresa i povećanjem količine endorfina, hormona koji popravlja raspoloženje. Samoposmatranje i analiza uzroka stresa i karakteristika ličnosti kao polazna osnova za zaštitu od stresa. Neophodno je redovno pratiti, tokom više nedelja, sve što nam se dešava, uz analizu subjektivnih i drugih promena kao i analiziranje stanja i efikasnosti u obavljanju svojih porodičnih, socijalnih i profesionalnih uloga.
Analiza uzroka stresa i sopstvenog reagovanja
Prepoznavanje početka stadijuma iscrpljenja i sloma odbrambenih mehanizama Neophodno je održavanje: dobrog zdravlja (telesno, psihičko i socijalno dobro osećanje), vođenje zdravog načina života, kontrola stresa disanjem, progresivnom mišićnom relaksacijom, autogenim treningom, korekcijom procene uzroka stresa i sopstvenih sposobnosti za suočavanje sa stresom, podsticanje samopouzdanja, primena autosugestije i autohipnoze. Kada potražiti lekarsku pomoć? a) Ako stres toliko opterećuje da loše utiče na posao koji obavljate ili odnose sa drugim ljudima; b) Ako imate napred opisane fizičke simptome stresa. Kako prepoznati da li smo pod stresom? U cilju preduzimanja efikasnih mera samozaštite i zaštite od stresa čovek mora da nauči da na osnovu simptoma i efekata stresa prepozna što je moguće ranije da li je pod stresom. Prepoznavanje je sigurnije ako se zasniva na više simptoma stresa. Rano prepoznavanje je važno i zbog toga što sa pojačanjem stresne reakcije slabi sposobnost uočavanja simptoma stresa i zaključivanja da se radi o stresu.
Akutni stres
Akutne stresne reakcije (akutni stres) karakterišu se pripremom tela za brzu i eksplozivnu reakciju tipa borba ili bekstvo i doživljava se neprijatno. Počinje obično momentalno (2-3 minuta), traje 24-48 sati kada se stišavaju simptomi, a postoje minimalni za tri dana ako prestane delovanje uzroka stresa. Simptomi su: fizički: pojačan rad srca, pojačano znojenje, brzo disanje, hladna koža, ubrzan puls, napetost u mišićima, suva usta, često mokrenje, ponekad i tečna stolica, nesvestica, vrtoglavica, trnci, glavobolja i dr. psihički: teškoće u rasuđivanju, ispravnom i brzom odlučivanju, smetnje u vršenju i kontroli finih pokreta. Sužava se pažnja, remeti se koncentracija, podstiču se negativna razmišljanja, kvari se opšte raspoloženje i snižava se samopouzdanje. Zbog toga se može preceniti značanje i značaj uzroka stresa i potcenjivanje sposobnosti za uspešno prevazilaženje stresa. Javlja se strah, panika i depresija. Štetni oblici ponašanja Prisilno uzimanje hrane, prekomerna upotreba alkohola i duvana, korišćenje droga, povećena agresivnost, izbegavanje nekih mesta ili situacija, nesanica sa naznačenim ranim buđenjem.
Hronični stres
Hronični stres je posledica dužeg delovanja uzroka stresa. Karakteriše se:
somatskim simptomima: jak umor i brzo zamaranje, glavobolje, bolovi u telu, seksualna slabost, poremećaji varenja, sklonost raznim infekcijama, pogoršanje psihosomatskih bolesti (čir želuca, povišen krvni pritisak i dr.).
pojačanjem unutrašnje uznemirenosti, zabrinutosti i teskobe (anksioznost). Ponekad je čovek preplavljen kao da je paralisan događajima i problemima koje ne može da reši. Javlja se nervoza sa depresivnim raspoloženjem i razdražljivost. Česte su teškoće sa spavanjem, neuredna ishrana, zloupotreba lekova, kafe, pa i otrovnih materija. Seksualni nagon pada, nastaje demoralizacija, bespomoćnost (predaja), sa nepovoljnim tokom i ishodom stresa.
odražavanje na ponašanje i odnose sa drugim ljudima. Čovek se povlači izbegava kontakte sa okruženjem, postaje svadljiv, razdražljiv sa slabom kontrolom osećanja i ponašanja. Govor je glasan i brz, agresivnost prema drugom.
znatnim poremećajem efikasnosti u obavljanju porodičnih, socijalnih i profesionalnih uloga. Remeti se jasno rasuđivanje i realno prosuđivanje nastalih teškoća i sopstvenih mogućnosti, narušeno je samopouzdanje, odluke se otežano donose i često su neprimerene. Gube se ustaljene navike, zanemaruju se lični izgled i higijena. Radna efikasnost opada, sve teže se podnosi rad i izražena je sklonost samopovređivanju, razmišljanja o samoubistvu ili ubistvu, često je izostavljanje sa posla. Posledice su već opisane.